Žena i obaveze

Privukao me je ovaj blog iz razloga što sam devojka, pa da vidim šta me čeka kad postanem žena. Slažem se sa konstatacijom da su devojke pa i žene mnogo obaveza nametnule sebi na vrat. Počev od samog outlook pa na dalje. Bitno nam je da se sve slaže kaiš, tašna, cipele-čizme, preko čarapa suknje i neke bluze. Pa onda frizura, šminka nokti…pa gde je tome kraj. Moje skromno mišljenje je, da mi to sve radimo da bi se svideli muškoj populaciji, a u stvarnom svetu jeste da samo ženski pol primećuje promene, novu frizuru, nove cipele, usklađenost garderobe i da li je neka našminkana ili ne. Ja kao i sve devojke, mislim da ću se bolje organizovati od drugih devojaka kad budem bila zaposlena žena, a Boga mi i majka.

 

Advertisements

Iz muškog ugla

Čitajući ovaj blog nisam ni znao koliko žena je opterećeno obavezama, ali ne zato što je realno tako, nego što su same sebi to natovarile na vrat. Koga zanima da li je svaka dlaka na svom mestu, da li su nijanse usklađene, nas samo zanima da imamo da jedemo. Ako devojka to jest žena dobra kuvarica nama je to vrh. Naravno da želim da nam devojka dobro izgleda, ali ne u tolikoj meri da se sprema po sat vremena, da menja garderobu po deset puta, da traži odgovarajuću kombinaciju i na kraju da kaže da nema šta da obuče. To svakoga smara i dovodi to ludila, nama je dovoljno da je pristojno obučena, da ima šta da se jede, i još ako ima neki sport, pa našoj sreći nikad kraja.

Žena vs fudbal

Ako ne možeš da ga pobediš (fudbal) ti mu se pridruži (muž).

Vrlo je malo vremena u godini kada „bubamara“ miruje, liga šampiona, liga Evrope, kvalifikacije za ovo ili ono takmičenje, doigravanje, baraži kojekakvi, evropsko i na kraju svetsko prvenstvo.

Tiketi i kladionice, strategije i postavke timova, selekcija ekipe, povrede i žuti kartoni, ofsajdi i ne dosuđeni penali. Sudije koje su slepe i igrači sa dve leve noge (ukoliko su dešnjaci), su teme koje zaokupljuju pažnju većini muškaraca.

brazil

I potpuno nage da ležimo na sred sobe, premazane čokoladnim kremom, oni nas ne bi primetili, jer njihov voljeni klub igra jednu od 200 odlučujućih utakmica.

Tablet, kompjuter, tele tekst, na svim uređajima se prate rezultati, čupanje za kosu i gubitak iste su neminovni. Trčanje do kladionice gde se sa drugarima do sitnih crevca analizira utakmica koja je bila maestralna. A sutradan, odmah posle posla se ide na zakazan fudbalski termin, iako počinje u 22h mužjak mora otići makar 3 sata ranije kako bi u kafiću balona, gde igra fudbal prepričavao poteze Mesija, Ronalda i drugara.

A ima dana, kada onako ushićen i sav zajapuren prepričava utakmicu koja ga je prodala, jer je bila sigurica, čista „dvojka“ ko vrata i gde je po ko zna koji put izgubio novac koji mu je bio u džepu. Prokleti sudija nije produžio drugo poluvreme za dva minuta tako da njegov voljeni klub nije imao šanse da stigne 4:0, a mogli su, stvarno, iako 90 minuta nisu prešli centar, u ta dva minuta bi dali 5 golova. Prokleti sudija!

A mi gledamo kao da razumemo, formacija 4 4 2, bunker, krila, bla bla bla bla bla …. Više nemamo ton, samo sliku  čoveka koji mlati rukama. Mogao bi da radi kao saobraćajni policajac na Slaviji, pomislimo, ili kao vojnik na nosaču aviona koji navodi avione. Bla bla bla bla i stečeni instinkt nam na kraju monologa opet uključuje ton, bla bla bla, PA JER VERUJEŠ!? Nemamo pojma o čemu je pričao 15 minuta, ali samo ga tužno pogledamo kao da ga razumemo i kažemo, „strašno“.

formacija

I taman kad pomislimo da više nije zainteresovan za tu igru sa loptom i da imamo šansu kod njega i malo njegove pažnje, on skoči kao poparen i odjuri ka sobi vičući, „igrao sam holandsku treću ligu, imam dojavu, sigurna lova“!

I tako iz dana u dan, italijanska, španska pa nemačka liga, srpski derbi, iz 2 u 2 iz keca u iks, 3+ poluvreme, prvi žuti.

Onda ništa, nađemo neki klub koji ima lepe dresove, simpatičnog golmana i lepuškastog napadača i počnemo da pratimo taj tim. I eto šanse da popijemo piće sa našim voljenim, makar u kladionici a ako naš tim pobedi, ima da se i ljubimo a možda i iskoristimo onaj čokoladni krem sa početka teksta.čokolada

Sigurna kuća (ZATVOR)

I ne prođe dan a da ne pročitam kako je neka žena pretučena, maltretirana, silovana ….

I slušam i gledam kako se naša država tobož brine o tim ženama. Malo sutra, država je kriva za ovakvo stanje i situaciju i krajnje je vreme da se mi žene malo mrdnemo i probudimo.

tomakuca

Pominju se silne te sigurne kuće, pa ja sam sigurna samo u mojoj kući, a ne tamo negde gde ću da prenoćim ili budem neko vreme, zaštićena od divljaka koji me maltretira.

Odavno već postoje sigurne kuće a pravi naziv te ustanove je ZATVOR! Kada je manijak i divljak u zatvoru onda smo sve mi sigurne. Ženu neko maltretira i umesto da se on procesuira i smesti iza rešetaka na duži vremenski period i ukloni iz društva, žena se u stvari stavlja u nezgodan položaj i pored sve muke koja ju je zadesila još mora da se privikava na neka nova pravila i živi sa ljudima sa kojima ne želi.

sigkuca2

Okrivljujem samo državu koja je nesposobna da ovo reši, a može lako i brzo. Velika zatvorska kazna bi siledžije dovela u red. 10 godina u zatvoru bi ga valjda opametilo, 10 godina bez šanse da izađe ranije.

A za silovanje, e to ne bi oprostila, 50 godina da čami u sigurnoj kući (ZATVOR).

Silne feministkinje se ubiše za prava žena, a gde je to pravo da živimo u svom domu. Mlate praznu slamu i ne žele da se bave ozbiljnijim stvarima. A ovo je najozbiljnija stvar.

Ne želim da se prave kuće, lepo ofarbane i s’ kockane, bez duše, da na tv-u prikazuju kuću kao poslednje utočište maltretiranih žena. Ne želim da majke sa decom borave negde gde im nije mesto, mesto im je u njihovom domu, a napasnika treba poslati u sigurnu kuću u ZATVOR. Samo tako smo sve mi sigurne!

zatvor2

Apelujem na državu Srbiju da stane na put siledžijama i zaštiti žene, a ako ne može onda je vreme da mi preuzmemo stvar u svoje ruke, uzmemo motku pa kao superheroji isterujemo pravdu!

Žene i praznici

Savremena bajka o Pepeljugi se nastavlja. Nisu samo u pitanju praznici, tu su i rođendani, slave i kojekakva slavlja. Ovih dana silni praznici nam ulepšavaju život, radost i veselje na svakom koraku, ushićenost, ali to je samo jedna strana medalje, sija najsjajnije i samo se ona vidi, a šta je sa drugom stranom, hajde da je malo opišem iz mog ugla, iz ugla većine žena.

Žena, u ovom slučaju pepeljuga, neke i imaju maćehu i ružne razmažene sestre, a neke imaju sve to u jednom, muža koji leži na svom trosedu koji češka svoje genitalijice i gleda reprizu utakmice.

dremka

U ovoj priči nema dobre vile, staklene cipelice i kočije od bundeve, možda samo pita od iste, ali zato konja ima na pretek.24h nije opcija kada moramo da smo kuci i u svom krevetu, može i do 03h, ali …Sat nam ne odbrojava ali bilo bi lepo da idemo u krevet malo ranije.

download

Nova godina počinje za nas 29. Decembra, trčimo na posao, pa trčimo kuci da spremamo trpezu za doček. Pepeljuga radi 00-24, sarme, pite, kolači, baklave, pečenje, sređivanje kuće, kićenje jelke, kupovina poklona za muža, dečka, decu ….Šporet je naš ljubavnik, pričamo sa njim, on nas greje i vraća nam osmeh na lice kad zajedno dođemo do vrhunca u pravljenju prelepih kolača. 31. Decembar, poslednje pripreme da sve bude na svom mestu, lepo i prelepo, taman da se slika i na facebook okači, da se pohvalimo. 22h, konačno malo vremena i da se malo doteramo, da budemo lepe pa nas možda i deda mraz primeti i u poklon stavi neku kućnu pomoćnicu. Čuje se lupnjava na vratima, konj je spreman i rza, bije nogama o vrata, iz štoka da ih izvali, „ajdeeee, kasnimoooo, i moraš da mi ispeglaš pantalone“. Sređivanje završavamo za rekordnih 15 minuta, da bi imali vremena da doteramo svog konja, pardon princa, skidamo mu bele čarape sa nogu, peglamo pantalone i krpimo košulju, vezujemo kravatu. Izlazimo i idemo do kočije, naravno na njoj je sneg i naravno konj-princ se setio da mora do mokrog čvora i ostaje na nama da skidamo zaleđeni sneg sa prevoznog sredstva.

Dolazimo na doček, umorne i ispijene, naš konj-princ u punoj snazi cupa na sve tonove koje čuje, zdravi se sa prijateljima i celiva sa svakim koga vidi, pogotovo ako je žensko. Mi čuvamo snagu za poslednjih 30 minuta stare i prvih 30 minuta nove godine. Konj-princ luduje, raspasan bez kravate onako pijan peva rodoljubive pesme sa kumovima, makar me nije sramota, vide mu se crne čarape koje idu uz cipele.

Dolazi do mene, grli me, pa to je više zahvat iz rvanja grčko rimskim stilom nego grljenje, zaustavlja mi krvotok koliko me je stego, vrti mi se u glavi, balavo me ljubi i briše masna usta o moju kosu, prepliće jezikom, „žeenooo, zabavljaj se maloo, pa nova godina je, hik“!

I dočekasmo Novu godinu, stvarno je bolje nego u prethodnoj, gledamo na sat i čekamo, čekamo da se konj-princ smiluje i kaže da polazimo, a mi glumimo da nam je super da nam je divno, Oskar da se osvoji za glumu.

Naravno, celo veće je padao sneg i kočija mora opet da se očisti, a ko će drugi nego…

sneg

„ma daj žeeno, bolje vozim kad popijem, opušteno, hik“! Na kraju bajke je i stres prisutan, konj-princ vozi, 30km/h nabio je glavu na šoferšajbnu i pevuši neku pesmu, vozi polako, to traje, to traje ….

Uspešno dolazimo kuci, bilo mu je teško da izađe iz kočije, mrcinu od 100kg treba držati, samo polako, nisi pijan nego je klizavo, zato si pao na glavu. Ulazimo u kuću, polako deca spavaju, ja samo gledam kako da se dočepam magične rukavice da skinem onu mast sa lica od silnih poljubaca. A on, on je postao porno star, sad bi on i malo ….

„ideem samo do klonje, i kad se vratim ima da ti pookažeeem neki zahvat iz Kama sutra, hik“

Malo sutra, Kama sutra, 1, 2, 3 već sam u krevetu, pojas nevinosti je na meni a ključ progutan, duvaj ga konj-princu. Budim se u pola noći, sve je na meni, a gde je on!? Odem do toaleta, i, zaspao na šolji, mukica, a glava mu u lavabou, kako lep prizor. Moram da slikam i čuvam fotku, ucena je iz raja izašla!

On se leči narednih dana a mi žene, opet isto, što bi rekla pesma, „evo već je Božić…“

I opet sarme, prebranac, kolači, pite, supe, ribe ….

Sve to isto ali u krugu porodice, pa je malo blaže, makar sneg sa kola ne mora da se čisti, i to nam kao dođe neko poluvreme, malo odmora jer, jer evo ide SRBSKA NOVA GODINA!

Ej bre, sve to puta 2, peri peglaj usisavaj spremaj čisti kiti slaži kolači pite predjelo jelo torta i još hoće striptiz na kraju i masažu, ma nemoj.

samar

Slušaj bre, da ideš ti u 3 ………

p.s.

nadam se da se nećete pronaći u ovom tekstu, ja imam sreće pa nije uopšte ovako, već napisah samo ono što videh i što sam čula!

 

 

 

 

Žene u saobraćaju

Zašto žene duže žive od muškaraca, žive duže jer im je Bog nadoknadio vreme izgubljeno u parkiranju.

Ajde razumem zašto ne može da se telefonira i vozi, ali zašto je zabranjeno da se šminka, češlja i vozi. Pa mi žene smo poznate po osobini da bolje radimo više stvari odjednom nego muškarci. Hvale nas kako smo okupale dete, skuvale ručak, opeglale gaće i napravile tortu i to sve u isto vreme bez da pogrešimo, a dižu frku kada stavljamo ruž na usne dok vozimo ili ne daj bože dok depiliramo noge.

Šalu na stranu, ima žena vozača koje su odlične, čitala sam tu legendu i ima čak nekih slika u nekim pećinama u Peruu koje lepo oslikavaju te žene.

Dosta šale, ima žena koje umeju da dobro voze, ima, nisam ih videla ali sam čula da postoje, one dođu kao onaj Beogradski fantom koji je zezao policiju, ali on je na kraju uhvaćen i zna se ko je, dok ove žene super vozači nikad nisu viđene, one su kao vanzemaljci, znamo da postoje ali nikako da ih vidimo.

Žena u saobraćaju je kao pravda, spora i prestižna (dostižna). Vozi polako, ništa je ne zanima, ni levo ni desno, samo pravo, što bi rekao jedan političar.

Nigde ne žuri, prvenstvo prolaza se podrazumeva, dva treptaja okicama i sjajni kolgejt osmeh joj uvek daju prvenstvo prolaza.

Svi pljuju po ženama vozačima kao lošim vozačima a u procentima muškarci imaju najviše saobraćajki.

Žene voze polako tako da se nesreća smori čekajući je. Ode da traži neko muško bahato govedo za volanom.

I šta bi još mogla na ovu temu, ništa, žene voze bolje od muškaraca, mi se samo pravimo da ne znamo i puštamo vas da nas vozite sa tačke A na tačku B jer, ko je lud da sipa gorivo, čeka u redu da menja gume, registruje auto, menja ulje, antifriz proverava, sipa tečnost za brisače, pumpa gume…

I ko je sad pametniji, samo trepnemo, obližemo usne i kažemo: kako si ti seksi kad voziš kola, mmmmm, aj me odbaci kod drugarice, a posle dođi do mene!

Žene i serije

Teška i sumorna vremena teraju nas da pobegnemo od njih, da uživamo u indijskim, španskim i turskim serijama. Bez parica nas je zakucala za krevet i svaki dan putujemo na egzotična mesta i zamišljamo kako bi mi reagovale da smo na mestu glavne glumice.

Nekada su se serije puštale uveče, posle dnevnika u udarnom terminu i žene su uspevale da obave sve do tog vremena kada je emitovanje i onako umorne od napornog dana gledale su pokretne slike i polako padale u san.

Sada je druga stvar i situacija, televizije se bore za gledanost i zbog toga nam nude hiljade šarenih serija, što je najgore to se emituje tokom celog dana.

U „obavezi“ smo da pratimo seriju, bez da propustimo epizodu ili dve jer onda ne znamo šta se desilo i ko je kome otac i zašto je majka sama sebi ćerka.

Muškarci skinu celu seriju sa net-a i odgledaju je u cugu i kraj priče. Samo se mi zlopatimo. Oni ne gube vreme, odgledaju se sve sezone i idu na fudbal ili na kartanje, i uvek imaju vremena, samo smo mi u stisci sa vremenom.

Robujemo serijama i modi koja se tu provlači i onda sutradan na ulici možeš da primetiš da svaka treća žena liči na glumicu i fura njen stil oblačenja, bez obzira sto je to moda u Indiji i što je tamo +30, ona se obukla i jadna se smrzava na košavi na prijatnih 9 stepeni. Ali, kada se sretne sa drugaricama u kafiću, site se ispričaju na temu od nekih serija, kritikuju, diskutuju na veliko, gube vreme koje su mogle da iskoriste za neku rekreaciju, šetnju, ali ne one su fensi, lenje da bi pokrenule i možda bi otišle na pilates ukoliko bi i mala nevesta uplatila u seriji par termina.

Mogla bi još o ovome da pišem ali, kad vidim koliko je sati moram da prekinem jer, kreće serija!