Teška i sumorna vremena teraju nas da pobegnemo od njih, da uživamo u indijskim, španskim i turskim serijama. Bez parica nas je zakucala za krevet i svaki dan putujemo na egzotična mesta i zamišljamo kako bi mi reagovale da smo na mestu glavne glumice.
Nekada su se serije puštale uveče, posle dnevnika u udarnom terminu i žene su uspevale da obave sve do tog vremena kada je emitovanje i onako umorne od napornog dana gledale su pokretne slike i polako padale u san.
Sada je druga stvar i situacija, televizije se bore za gledanost i zbog toga nam nude hiljade šarenih serija, što je najgore to se emituje tokom celog dana.
U „obavezi“ smo da pratimo seriju, bez da propustimo epizodu ili dve jer onda ne znamo šta se desilo i ko je kome otac i zašto je majka sama sebi ćerka.
Muškarci skinu celu seriju sa net-a i odgledaju je u cugu i kraj priče. Samo se mi zlopatimo. Oni ne gube vreme, odgledaju se sve sezone i idu na fudbal ili na kartanje, i uvek imaju vremena, samo smo mi u stisci sa vremenom.
Robujemo serijama i modi koja se tu provlači i onda sutradan na ulici možeš da primetiš da svaka treća žena liči na glumicu i fura njen stil oblačenja, bez obzira sto je to moda u Indiji i što je tamo +30, ona se obukla i jadna se smrzava na košavi na prijatnih 9 stepeni. Ali, kada se sretne sa drugaricama u kafiću, site se ispričaju na temu od nekih serija, kritikuju, diskutuju na veliko, gube vreme koje su mogle da iskoriste za neku rekreaciju, šetnju, ali ne one su fensi, lenje da bi pokrenule i možda bi otišle na pilates ukoliko bi i mala nevesta uplatila u seriji par termina.
Mogla bi još o ovome da pišem ali, kad vidim koliko je sati moram da prekinem jer, kreće serija!
Žene i obaveze 